Inherited fromProto-Slavic*četvьrtъkъ.
че́тврток• (čétvrtok) m (pluralчетвр́тоци,related adjectiveчетвр́точен)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | четврток(četvrtok) | четвртоци(četvrtoci) |
| definite unspecified | четвртокот(četvrtokot) | четвртоците(četvrtocite) |
| definite proximal | четвртоков(četvrtokov) | четвртоциве(četvrtocive) |
| definite distal | четвртокон(četvrtokon) | четвртоцине(četvrtocine) |
| vocative | четвртоку(četvrtoku) | четвртоци(četvrtoci) |
| count form | — | четвртока(četvrtoka) |